Fizikalna terapija

Fizikalna medicina izučava biološko delovanje raznih oblika fizičke energije, kao i mogućnost njihove primene kod zdravih, obolelih ili povređenih ljudi, radi smanjivanja njihovih tegoba, osposobljavanja za rad i vraćanja svakodnevnom životu. Fizikalna medicina obuhvata tri područja delovanja:

  • Fizikalnu terapiju
  • Fizikalnu dijagnostiku
  • Fizikalnu profilaksu

Fizikalna terapija je posebna medicinska disciplina koja se zasniva na primeni fizičkih agenasa radi lečenja, a što i sama reč kazuje, jer na grčkom physis znači priroda, a therapeia znači lečenje. Taj naziv je prvobitno dobila jer su, u početku, za lečenje korišćeni samo prirodni izvori i energija, dok se danas u većini slučajeva koriste veštački izvori fizičkih agenasa.
Radi postizanja željenih efeketa pri lečenju, fizikalna terapija koristi razne vrste fizičkih energija: toplotnu, mehaničku, kinetičku, zvučnu i energiju magnetnih polja. Svi ti oblici energije se mogu dobiti veštačkim putem ili iz prirodnih izvora.

Fizikalna terapija se deli na:

  • Aparaturnu fizikalnu terapiju koja kao izvore energije za terapijske svrhe koriste savremene aparate, kod kojih se električna energija transformiše u druge obike fizikalnih agenasa
  • Bezaparaturnu fizikalnu terapiju koja za prenošenje toplote koristi vodu, pesak, parafin, ili se izvode ručne masaže, vežbe

Prema agensu koji se koristi u terapijske svrhe, fizikalna terapija može biti:

  • Fototerapija – lečenje svetlošću
  • Hromoterapija
  • Korišćenje ultravioletnih zraka
  • Helioterapija, korišćenje sunčevog svetla
  • Laser, korišćenje laserskih zraka
  • Svetlosne kupke
  • Topli vazduh
  • Termoterapija – lečenje toplotom
  • Krioterapija – lečenje ledom
  • Hidroterapija – korišćenje tople vode i pare za lečenje
  • Elektroterapija – korišćenje raznih oblika električne energije:
  • Jednosmerna struja
  • Niskofrekventna struja
  • Srednjefrekventna struja
  • Visokofrekventna struja
  • Sonoterapija – korišćenje zvučne energije
  • Mehanoterapija – korišćenje mehaničke energije
  • Manuelna masaža
  • Vibraciona masaža
  • Manipulacija
  • Kineziterapija – korišćenje pokreta i različito doziranih vežbi.

Prema načinu davanja, fizikalna terapija može biti:

  • Lokalna, kada fizički agensi deluju samo na jedan deo tela
  • Opšta, kada fizički agensi istovremeno deluju na celo telo.

Celokupna fizikalna terapija bazira se se na reagovanju organizma. Ako organizam nije sposoban da reaguje na primene fizikalnih agenasa, fizikalna tepaija u tom slučaju nema dejstva i nema efekta.

Fizikalna profilaksa je korišćenje fizikalnih procedura radi sprečavanja nastanka oboljenja ili oštećenja organizma u celini, kao i lokalnih oštećenja i oboljenja. Koriste se sledeći oblici fizikalne profilakse:

  • Mehanička energija i to u vidu aktivnih i pasivnih pokreta, masaže, primena vibracionih aparata, sprečava hipotrofiju mišića i stvaranje kontraktura, odnosno deformacija zglobova
  • Svetlosna energija se primenjuje u vidu UV-zračenja, za lokalno ili opšte kvarcovanje
  • Toplotna energija se primenjuje najčešće u saunama, u vidu toplog vazduha, zagrejane vode, peloida i parafina. Zbog ubrzanog i pojačanog znojenja brže se iz organizma odstranjuju i produkti metabolizma i štetne materije
  • Elektroprofilaksa sprečava atrofiju mišića jer se električnim nadražajem mogu izazvati kontrakcije mišića i mišićnih grupa.

Fizikalna dijagnostika je određivanje parametara za ocenu funkcionalnog stanja. U traumatologiji lokomotornog sistema rutinska funkcionalna dijagnostika obuhvata:

  • merenje obima pokreta zglobova
  • merenje obima i dužine ekstremiteta
  • merenje mišićne snage
  • dinamometriju
  • miotonometriju
  • elektrodijagnostiku
  • elektromiografiju
  • elektroneurografiju.
fizikalna terapija beograd